oscar
Srbija je izabrala svog kandidata za prestižnu nagradu Američke filmske akademije – Oskar. U pitanju je ostvarenje „Kralj Petar I“ Režiju filma koji je nastao po romanu „Čarape kralja Petra“, Milovana Vitezovića objavljenog 1994. godine, potpisuje Petar Ristovski.
U trci za najbolji Međunarodni film u 2019. godini bili su:
„Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali“ Gorana Radovanovića
„Delirijum Tremens“ Gorana Markovića
„Kralj Petar I“ Petra Ristovskog,
„Reži“ Koste Đorđevića,
„Teret“, Ognjena Glavonića
„Šavovi“ Miroslava Terzića.
O izboru srpskog kandidata odlučivali su Vojkan Borisavljević, Bratislav Petković, Dragan Marinković, Dejan Zečević, Jelena Đokić, Tomislav Gavrić, Milorad Glušica, Ivan Bekjarev, dr Ivana Kronja, Milan Jelić, Milenko Jeremić, Miroslav Momčilović, Predrag Pega Popović, Sanja Ilić, Vera Vlajić, Žarko Dragojević, Radoslav Zelenović, Radmila Živković, Zlata Numanagić, Dragiomir Zupanc i Božidar Zečević.
Ostvarenje „Kralj Petar I“ osvojilo je deset glasova, film „Teret“ 1 glas, „Šavovi“ 5 glasova, „Delirijum“ 5 glasova.
Božidar Zečević je na izboru srpskog kandidata izjavio da „nije glasao za ovaj film, jer smatra da on nije pravi predstavnik filma za kandidaturu za Oskara.
„Ja nisam glasao za ovaj film koji je dobio najveći broj glasova. I ne mislim da će on na najbolji način da zastupa ovu zemlju, ali ja poštujem princip demokratičnosti ovog glasanja i mogu samo da čestitam filmu koji je dobio najveći broj glasova i time završim ovu priču“, rekao je Zečević.
Povodom završetka snimanja filma „Kralj Petar Prvi“, Lazar Ristovski i ekipa govore u kakvim je uslovima sniman i zbog čega je patetiak neophodna za ovaj, kako kažu, produkciono najveći srpski film.

O filmu: Petar Karađorđević, kao mlad proteran je iz Srbije od strane suparničke dinastije Obrenović.Nikada nije uspeo da napravi čvrstu vezu sa zemljom iz koje je potekao, narodom čiji je potencijalni kralj, niti titulom koja mu po pravu pripada. Spletom istorijskih okolnosti, vraća se u domovinu, uvodi parlamentarnu demokratiju na dvor i započinje obnovu Srbije. Ali Srbiji se neda da napreduje. Atentatom u Sarajevu počinje Prvi svetski rat. Posle dve herojske bitke na Ceru i Kolubari, vlada donosi odluku da je povlačenje neminovno.
Tokom mučnog povlačenja preko albanskih planina kralj upoznaje Makrenu, majku vojnika Marinka. Nemoćna da sina pronađe u nepreglednim kolonama vojske i naroda koji se povlači, ona zavetuje samog kralja da mu, umesto nje, preda par čarapa koje je isplela. Nažalost, kralj smrznutog Marinka pronalazi prekasno, a Makrena umire na grobu mladog austrijskog vojnika, oplakujući u ime svih majki sve sinove – nevine žrtve rata.
Srpska vojska uz strašne gubitke stiže do Krfa i ostrva Vido – ostrva smrti ali i srpskog vaskrsnuća! Pred smrt, Petar Prvi podiže spomenik Makreni u njenom selu Slovac.
Na samrtnoj postelji ima jednu želju: da mu nazuju par čarapa koje nije uspeo da odnese Marinku.

avatar
  Subscribe  
Notify of